Davnih godina, u malenoj Raškoj, rođen je treći i od Boga moljeni sin Stefana i Ane, princ Rastko Nemanjić. Dok su se njegova braća Vukan i Stefan igrali mačevima, uživali u lovu i u svim blagodatima vladarske porodice, mladi Rastko žudeo je za nečim drugim. Sve svetovno njemu je bilo strano, a sve duhovno poznato i blisko. Uživao je u crkvenim bogosluženjima, upoznavanju sveta, nauke i svega što oplemenjuje dušu.
Rastkova duša željna svetlosti, uspela je da mladog princa uputi u manastir. U svojoj sedamnaestoj godini mladi princ, dobija ime Sava i od tada svojim propovedima, širi hrišćanstvo, podiže manastire i osniva prve prepisivačke škole. Zahvaljujući njegovim poduhvatima mi smo ovde, stojimo, pišemo i bogati smo znanjem.
Prohujali vekovi, nisu uspeli da unište i bace u senku kult Svetog Save. A kao najbolji dokaz tih pohujalih vekova smo mi, koji danas kao i svakog 27. januara vraćamo sećanja, pričamo i uz uskilik ljubavi slavimo Savino ime.
Svetitelju u čast, učenici naš škole pripremili su program i tako nas još jednom podsetili kolika je njegova važnost za istoriju.
Učenici su Svetosavskom himnom, recitalom i pričama upriličili svečanost.
Kordinator programa bila je nastavnica srpskog jezika Jovana Duma.
